|
Mарко Параушић, V-3
Она се зове тетка Миланка. О њој волим да говорим и ко ме пита и ко ме не пита. Када тетка Миланка каже „Добар дан“, и ружан сан постане леп.
Млада је. Обично носи комплете љубичасто-сиве. Тада је много лепа. Лице јој је природно лепо. Има пеге. Очи су јој крупне као бадем. Има дугу косу која се пружа до краја леђа. Тетка Миланка је, како каже мама, лепа у лепоти и добра у доброти. Добра је, паметна, лепа и весела. Она једино може да се прави да је љута, а стварно не може. Наљути се једино када јој син не уради задате обавезе. Тада на пример када не научи неке пословице, загонетке или питалице, она све научи и учи заједно са њим. Бави се сликарством. Научила ме је свему што ме занима и не занима. Ради у Владимировцу. Има и посебну собу за сликање. У соби је један албум пун разних речи, слика и стикера. Црта и слика на сликарским платнима. Сва су поређана по величини и дебљини. Само један недовршен рад стоји на штафелају, али ће и он заузети своје место на зидовима већ препуним прелепих слика. Моја тетка је нешто посебно као и слике које ствара. Она просто зрачи лепотом и добротом. Увек је спремна за смех и шалу. Воли да помаже мојој мами око украшавања торти или колача. Посебно воли да кува у слободно време. Такође воли мачке и папагаје. Има много папагаја и мачака који слушају њу и њену кћерку Софију. Имају и псе. Моја тетка обожава да чита књиге, па зато има и богат речник. Много волим то што је близу нас и можемо да дођемо када год хоћемо. Када би се одселила, то би био један од најтужнијих дана. Сви кажу да о њој не може да се каже ружна реч, и да и ружни језици о њој морају да говоре само лепо.
Кажу да је срећа имати тетку попут моје, и да је тетка Миланка две среће заслужила. Моја тетка је добра као добар дан, а у мом добром дану увек стоји и она, моја тетка Миланка.
|
