Наша школа је на Београдском сајму посетила Фестивал науке, који се одржавао од 3. до 6. децембра 2015. У приземљу хале 3 многобројни институти и центри из земље и света који се баве промоцијом науке представили су експерименте из разних научних области. На галерији исте хале одвијале су се презентације и експерименти ученика средњих и основних школа, док је хала 3а била намењена научним играоницама. Том приликом ученици су могли да сазнају много тога из разних области.

Демонстратори Центра за промоцију науке открили су нам како таласну страну светлости тако и читав спектар разних њених особина: шта је то талас, како се таласи светлости простиру и сабирају, како настају велики, радио-таласи, а како мали УВ светлосни таласи. Демонстратори са Физичког факултета Универзитета у Београду придружили су се међународној прослави године светлости. Тим поводом су нам показали чудесну пирамиду кроз коју се пројектују слике, ласерски лавиринт који у мраку прави видљиве и невидљиве снопове светлости, блато које сија, светло које прави фигуре, акваријум који уз помоћ само једне рупе може да ухвати светлост и низ наизглед немогућих светлосних чуда што сужавају зенице и проширују доживљај о светлу као сасвим необичном феномену који морамо научити да чувамо.

Ученици гимназије из Пожеге направили су невероватан уређај помоћу којег се могу детектовати честице космичког зрачења. Такође су објаснили и феномене попут јонизације, кондензације као и друге невидљиве феномене који постају опипљиви помоћу конструисаног детектора. Игра светлости и огледала пружила нам је невероватне слике и одразе као најчудесније илузије. Испробали смо уређај за пројектовање холограма, могли смо сазнати порекло свог имена и направили смо сопствени зоетроп који прави чудесне покретне слике. Ласерска харфа коју смо видели заправо је коцка опремљена сноповима ласера, а уколико било којим делом тела прекинете овај сноп настаје магија звука и светлости. Како је сваки рам ове коцке уникатан инструмент, а све четири варијанте наштимоване на исти тоналитет, у прилици сте да сами направите светлосно- звучне композиције.

Могли смо научити и све о звуку. Шта је то талас, вибрација, осцилација и појачавање, само су неки од феномена који су обрађени на занимљив начин. Наиме, једноставни свакидашњи предмети трансформисани су у музичке инструменте и на крају сви присутни постају део једног великог музичког инструмента.

Шта је центар за гравитацију? Како га проналазимо на мапама и предметима чудног облика? Зашто падамо када се превише нагнемо? Да ли центар за гравитацију може да буде изван предмета? Одговоре на сва ова занимљива питања пронашли смо без тога да нам се заврти у глави – уз помоћ чудесне науке. Биолошко истраживачко друштво „Јосиф Панчић” заједно са демонстраторима са Биолошког факултета Универзитета у Београду предочили су нам занимљивости о макро и микро свету који нас окружују. Чак и када не примећујемо, природа нас помно посматра. Од густих тамних шума, па све до бетонских кула великих градова, очи, пипци и антене најчуднијих становника наше планете радознало су упрте у нас. Биолози креативци и заљубљеници у природу донели су са својих теренских истраживања невероватне увећане фотографије голим оком невидљиве природе која нас окружује. Ове слике су доказ да се лепота понекад налази у сасвим неочекиваним облицима.

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” представио нам је чудесни свет мрава. Сви знамо колико су мрави марљиви, али овога пута сазнали смо колико су исти дружељубиви, амбициозни и комуникативни. Мравополис заправо представља структуру мравињака испод земље. Завирили смо у њихову оставу и обданиште, раскошне краљичине одаје, и открили заправо чему служе сви ти замршени тунели.

Институт за примену нуклеарне енергије у Земуну открио нам је на који се начин људско тело напаја из хране. Научили смо како организам постаје функционална машина варењем намирница, како се та енергија таложи и који су све начини да се она паметно искористи. Употребом хранљивих калорија добија се чаробна пилула звана АТП енергија: наш погон за удисаје, гориво за откуцаје, танкер за мисли и све остало што људском телу прија.

Институт за медицинска истраживања нас је кроз занимљиву игру погађања спровео кроз замршени пут одрастања матичне ћелије. Заправо ми смо помагачи матичној ћелији кроз лавиринт и помажемо јој да постане одрасла и снажна јединица мере. Кроз диференциране ћелије кости, хрскавице и мишиће, стижемо и до главног циља – самообнове матичне ћелије која дуплира саму себе и на тај начин непрестано обнавља наш ћелијски резервоар.

Група младих истраживача из Петнице представила нам је фантастичну четворку. Шта је заједничко човеку и храни, мраву и трави? Одговор је: биомакромолекули! Иза ове комплексне речи крије се фантастична четворка која има засебне улоге: игру диктирају протеини и држе на окупу целу телесну групу. Липиди, као искусни помагачи, сву храну пребацују у чисту енергију и тиме нас покрећу. Угљени хидрати асистирају биљним ћелијама да дишу, док ДНК И РНК, капитени овог тима, чувају гене и креирају особине. Било крупније или ситније грађе, сваки члан фантастичне четворке има своје равноправно место и заједно чине да тело ради вредно и успешно. Мале честице попут хромозома откривају нам велике тајне попут оних зашто личимо на маму или тату, зашто имамо одређену боју очију. Сазнали смо и шта је кариотип а шта кариограм и зашто су важни процеси попут мејозе и рекомбинације.

Еколошки штандови су нас подсетили које врсте животиња су угрожене код нас и у свету и како би требало да се боримо против загађења природе. Национални криминалистичко-технички центар нас је уз помоћ науке и на занимљив начин увео у свет форензике. Научили смо како изгледају уређаји и методе које професионалци користе приликом расветљавања кривичног дела, како се изводи ДНК анализа, како се одређују врсте и порекло трага, чему служе фото-роботи и зашто се користе светла у форензици. Научили смо како да направимо вертикалне баште. Поред тога што су декоративни, „зелени зидови” помажу повећању енергетске ефикасности, а у комбинацији са рециклираним материјалима и уз праве комбинације боја, текстура и форми, свака башта може постати мало уметничко дело које доприноси да цело окружење буде лепше и здравије.

Клуб студената археологије Филолошког факултета Универзитета у Београду представио се занимљивим причама из ове области. Какву нам причу може испричати људски скелет и шта све можемо сазнати из једног комада керамике заиста је незамисливо али ипак истинито. Земља чува многе тајне, али уз помоћ археологије и научне реконструкције многе древне тајне угледају светлост дана. Од ископавања, преко анализе до изложбе, путовали смо кроз слојеве времена и ходнике историје, а научили смо и методе и присетили се разних научних чињеница које су нам већ познате и које комбинацијом откривају како су људи живели и шта су волели у прошлости.

Све горе наведено и још много тога из разних области могло се чути и научити на овогодишњем Фестивалу науке. Значај фестивала је неизмеран и представља неисцрпну ризницу сазнања и нових идеја. Ученици на занимљив назин прилазе науци и уживају у новим сазнањима. Из судара научних чињеница, креативности и занимљивог размишљања често се рађа читава галаксија занимљивих идеја и решења. Чуда су свуда – уочимо их, стварајмо их и уживајмо у благодетима науке!